Praznik rada, poznat i kao Međunarodni dan rada, obeležava se svake godine 1. maja širom sveta i nosi bogatu istoriju borbe za radnička prava, ali i niz zanimljivosti koje često ostanu u senci prazničnih okupljanja i roštilja. Ovaj dan ima svoje korene u radničkom pokretu koji je krajem 19. veka u Sjedinjenim Američkim Državama započeo borbu za osmočasovno radno vreme. Najpoznatiji događaj koji se vezuje za nastanak Praznika rada jeste čuvena Hajmarket pobuna u Čikagu 1886. godine, kada su radnici protestovali za bolje uslove rada, a mirni protest prerastao u nasilje nakon eksplozije bombe i sukoba s policijom. Uprkos tragičnom ishodu, ovaj događaj ostavio je snažan uticaj i postao simbol borbe radničke klase.
Interesantno je da upravo SAD, zemlja u kojoj je sve počelo, ne obeležava Praznik rada 1. maja, već prvog ponedeljka u septembru, kako bi se izbegla povezanost sa socijalističkim i komunističkim pokretima. U većem delu sveta, međutim, ovaj datum zadržao je svoje značenje i simboliku. U bivšoj Jugoslaviji, Praznik rada je bio jedan od najvažnijih državnih praznika, obeležavan sa masovnim izletima, govorima, kulturnim manifestacijama i tradicionalnim paljenjem prvomajskih vatri, koje su se često ložile još uoči samog praznika. Ova praksa, iako manje izražena danas, i dalje živi u mnogim krajevima, posebno u manjim sredinama.
Još jedna zanimljivost jeste da se 1. maj ne obeležava samo kao dan radnika, već je u mnogim kulturama povezan sa prolećnim običajima, slavljenjem prirode i novog početka. U keltskoj tradiciji, na primer, tog dana se slavio Beltane – praznik vatre i plodnosti. U nekim evropskim zemljama, poput Nemačke i Češke, običaj je da se postavlja „majstang” – drveni stub ukrašen vencima i trakama, koji simbolizuje buđenje prirode. Tako se Praznik rada u različitim delovima sveta isprepliće sa lokalnim tradicijama, istorijom i društvenim kontekstom, čineći ga mnogo više od dana odmora.
Danas, iako mnogi ovaj praznik doživljavaju kao priliku za roštilj i odmor u prirodi, važno je podsetiti se njegovog porekla i suštine. Praznik rada je nastao iz borbe običnih ljudi za dostojanstven rad i poštene uslove, i kao takav nosi snažnu poruku o solidarnosti, pravdi i važnosti radničkih prava.
